U Lido smo stigli oko pola deset i ako zanemarimo da je brat istu noć povraćao i da se tata iznervirao zbog toga, naročito kad je mama rekla da ona i brat ne moraju sutra u Veneciju, a da tata i ja idemo da nam ne propadne put, sve ostalo je bilo savršeno. Naravno, sutradan smo svi išli jer je tata rekao da ako mogu učenici na ekskurziji da povraćaju kad se napiju iuredno obilaze sve što je planom predviđeno, zašto i brat to ne bi mogao. Tako da je prva destinacija koju smo obišli bila Venecija. Do Venecije smo stigli brodom koji je krenuo iz male luke u blizini Lida. Obilaza Venecija je bio prelep, kako je bilo bratu ne znam, ali znam da je za ceo dan, do povratka iz Venecije dobio dve plazme i to mu je bio obrok za taj dan. Delovao je zadovoljno jer je prethodnu noć mislio da će biti vraćen kući…!

Drugi dan je bio rezervisan za Trevizo, maleni gradić, središte modne industrije. Iz Treviza se sećam jedino ringišpila koji je izgledao kao iz bajke (sve ostalo mi je u bledom sećanju, pa ću tekst o Trevizu pisati uz pomoć roditelja) jer je to bio jedini dan kada je padala kiša.

Treći dan je podrazumevao novi duži put. Brat se u potpunosti oporavio i mogao je da izdrži oko tri i po sata vožnje do Firence. Firenca je prelep grad, nalazi se u Toskani, a i sam put do Firence je bio prelep, kroz prelepe predele. Ipak, osim predela, posebno su mi bila interesantna mesta za plaćanja putarine. U Srbiji smo navikli da čovek iz kućice pruži ruku i tata mu da novac za putarinu. U Italiji nema kućica, priđete mestu gde plaćate putarinu, pošto otvorite prozor čuje se automat koji vam kaže nešto na italijanskom, zatim ubacite novac, automat vam kaže arivederči i to je to. Ako se zbunite postoji dugme na kojem možete razgovarati sa operaterom, na svu sreću tata je bez greške plaćao. O Firenci i znamenitostima Firence biće reči u posebnom tekstu. Uglavnom, tamo smo proveli ceo dan, a na povratku je na autoputu bio udes, tako da smo putovali oko pet sati, naravno mama je gunđala tati da smo mi mali za takva putovanja i da nismo trebali da idemo tako daleko. Razume se, gunđanja se već sutradan niko nije sećao, ali Firencu svi pamtimo.

Četvrti dan je bio rezervisan za Padovu. Padova je prelep gradić sa prelepim parkom i mostićima, podseća pomalo i na Veneciju. O Padovi će biti reči u posebnom tekstu. Put do Padove iz Lida nije dugačak, tako da smo imali priliku da ceo dan provedemo u ovom gradiću.

Poslednjeg petog dana boravka bili smo u Veroni, gradu ljubavi, gradu Roma i Julije. I o Veroni pišem u posebnom tekstu. Verona je od Lida udaljena oko sat i po vremena, tako da smo i u njoj proveli ceo dan.

Poslednjeg šestog dana vratili smo se za Beograd. Iako je bilo predloga da u povratku svratimo u Ljubljanu, na kraju smo odustali od toga i ostavili obilzak Ljubljane za neki sledeći put.

Tatin plan puta

Dakle, ovaj tekst bih zaključila planom putovanja koji je napravio moj tata, pa ga predlažem i vama.

Iz Beograda je najbolje krenuti rano ujutru, osim što sebi dajete priliku da na putu do Italije obiđete još neku destinaciju, veća je verovatnoća da će na granici sa Hrvatskom biti manja gužva, mada za to ne postoje garancije. Kad već idete u severnu Italiju i prolazite kroz Sloveniju, šteta je da ne obiđete Postojnsku jamu koja je prelepa. Nakon što dođete u Lido, možete sami napraviti svoj plan obilazaka. Naravno, sve ovo se odnosi na one koji Italiju obilaze sopstvenim prevozom. U slučaju da idete preko agencije, autobusom, plan putovanja će biti obaveza turističke agencije.