Austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart bio je čudo od deteta. Rođen je 27. januara 1756. godine u Salcburgu. Za Mocarta je muzika bila jednostavna stvar. Muzika je bila deo njega i naučio je da je razume kao što je razumeo jezik. Sa samo tri godine iz udžbenika svoje sestre učio je note, a sa četiri godine je počeo je da izvodi kraće komade na klaviru i uspevao je da ih savršeno uvežba za pola sata. Počeo je da komponuje sa samo pet godina, a sa dvanaest godina komponovao je svoju prvu operu, a tada je već bio odličan dirigent.

Mocart potiče iz porodice uspešnih muzičara, a otac Leopold je brzo prepoznao talenat malog Mocarta trudeći se da ga predstavi svim uticajnim ljudima. Tako je Mocart sa samo pet godina svirao pred caricom Marijom  Terezijom. Mocartova starija sestra, Marija Ana, zvana Nanerl, bila je pijanistkinja i često je pratila svog brata na turnejama. Sa samo sedam odina Mocart je sa sestrom Marijom Anom krenuo na evropsku turneju. Zbog toga Mocart nije imao detinjstvo kao ostala deca. Česta putovanja u konjskim kočijama vremenom su mu narušila zdravlje.

Uprkos svom divljenju i priznanjima koje je za života imao, mali genije je jako teško živeo i jedva je sastavljao kraj sa krajem. Život mu je bio ispunjen novčanim teškoćama, jer ga često nisu plaćali, a vodio je raskalašan način života. Protiv volje svojih roditelja, Mocart se oženio Konstancom Veber sa kojom je imao šestoro dece, od kojih je preživelo samo dvoje.

Njegova najveća želja bila je da dobije posao na carskom dvoru u Beču, što mu nije lako krenulo za rukom, delimično i zbog italijanskog kompozitora Salijerija koji ga je u tome svojim spletkama ometao. Mocartova karijera je krenula na bolje tek pred kraj njegovog života kada je dobio narudžbinu da napiše dve opere, Čarobnu frulu i Titovo milosrđe. Tada je njegovo zdravlje počelo da se narušava. Ubrzo nakon toga posetio ga je glasnik koji je naručio od njega da napiše Rekvijem, misu za umrle, a Mocart je čvrsto verovao da je Rekvijem bio namenjen baš njemu. Mocart nije uspeo da završi Rekvijem iako ga je pisaoi do pre par dana pred smrt. Kasnije ga je završio jedan njegov učenik.

Za 35 godina života i 30 godina umetničke karijere uspeo je da komponuje 626 dela. Najveća dela stvorio je između dvadesete i tridesete godine života.

Među najpoznatijim Mocartovim delima su serenada Mala noćna muzika, opere Don Đovani, Čarobna frula, Figarova ženidba, klavirskih sonata br. 11 (Turski marš), Krunidbena misa i Rekvijem.

Mocart je preminuo sa nepunih 36 godina, 5. decembra 1791. godine u Beču u strašnoj bedi.

„Anegdote o velikim muzičarima” – autor Aleksandar Gatalica:

Kada se jednom petogodišnji Mocart sakrio iza klavira, otac je primetio da nešto piše na notnoj hartiji. Ostavio ga je da ispiše nekoliko listova, pa ih je zatim uzeo. – Kakve su ovo bube? – upitao je otac Leopold. – Te bube umeju da pevaju – odgovorio je Mocart. I zaista, to je bilo prvo Mocartovo delo Andante za klavir iz 1761. godine.

Ko pita, ne skita Jednom je Mocartu prišao neki mlađi čovek i zapitao ga: – Maestro, kako se komponuje simfonija? – Vi ste još veoma mladi – odgovori mu Mocart. Zašto ne biste počeli sa baladama? – Pa vi ste komponovali simfoniju kada ste bili mnogo mlađi. Imali ste svega devet godina – ljutnuo se mladić, na šta mu Mocart reče: – Tačno. Samo ja nikoga nisam pitao kako se to radi.