Prethodna
Sledeći
Zlatibor
Zlatibor je planina koja se nalazi u Zapadnoj Srbiji. Najviši vrh Zlatibora je Tornik, a odmah iza njega je Čigota. Inače, oba ova vrha uspela sam da osvojim u pešačkim turama. A Tornik mi je posebno drag jer, osim što volim da se planinarim, volim i da skijam.
Moj prvi susret sa Zlatiborom desio se kad sam imala pet godina. Od tada idem svake godine i posećujem ga u svim godišnjim dobima. Zimi ga volim zbog skijanja i sankanja, leti zbog šetnji i prijatnije temperature, a proleće na Zlatiboru mi je drago jer tamo farbam jaja sa mamom za Uskrs. Što se tiče jeseni, jesen na Zlatiboru je najlepša zbog boja kojima je prošaran.
Legenda o imenu Zlatibora
Do polovine 19. veka prostor koji danas zauzima Zlatibor nazivao se Rujno. Od polovine 19. veka naziv Rujno zamenjuje se nazivom Zlatibor, a o tome kako je planina dobila baš ovo ime postoji više legendi. Jedna legenda kaže da je Zlatibor dobio ime po veoma retkoj vrsti belog bora koji u jednom delu godine, umesto zelenih, ima četine zlatno žute boje. Druga legenda kaže da je nazvan po bogatoj borovoj šumi koja je mnogima bila jedini izvor prihoda, pa su bor hvalili i govorili „Zlatan je to bor”. Treća legenda kaže da je Zlatibor dobio naziv pašnjacima koji na jesen dobijaju zlatno žutu boju.
Kako provesti vreme na Zlatiboru
Na Zlatiboru nikada nije dosadno. Ako ste dete, sigurno ćete pronaći mnogo zabave. Odmah na ulazu u naselje je luna park sa ogromnom panoramom i drugim zaniljivostima. Međutim, to nije jedini luna park, iz pijace nalazi se još jedan i odmah vam otkrivam da su cene na tom kod pijace znatno povoljnije nego na ovom koji se nalazi na ulazu.
Ako vam luna park nije toliko zanimljiv, možete šetati oko jezera. Uobičajeno, uveče oko 20 ili 21h sa fontana iz jezera se emituje muzika, a fontatne plešu u ritmu muzike. Mama i tata kažu da predstavljaju kopiju čuvenih fontana u Barseloni. Kako nikada nisam bila u Barseloni, ne znam da li je to tačno, ali u svakom slučaju ja uživam dok ih gledam.
Ako na Zlatibor dolazite zimi, kod pijace je obično postavljeno klizalište, pa moćete i da klizate, a tu je i školica skijanja sa veštačkim osnežavanjem, pa možete naučiti i da skijate.
Atrakcije u Zlatiborskom okrugu
Zlatibor je mesto koje rado posećujem i za mene i moju porodicu je jedinstven, jer nam omogućava da uživamo u prirodi, kao i brojne dešavanja tokom čitave godine i atrakcije koje vas teraju da ih iznova obilazite. Ja ću vam predstaviti samo ono što sam obišla i što je na mene ostavilo lep utisak.
Tornik
Tornik je najviši vrh Zlatibora. Leti je izazov mnogim planinarima, a zimi je ski centar. Ukoliko se leti penjete na vrh Tornika, a niste baš u formi, preporučujem vam tzv. plavu stazu, nalazi se od parkinga levo i prati vijugav put pored potoka uz jedan veći uspon kojim se obilazi šuma. Ukoliko ste u punoj formi možete kombinovati crvenu i crnu stazu, koje su ujedno najbrži put do vrha. Naravno, ako ne volite da pešačite, izaberite žičaru, ali ako se plašite visine, ne gledajte dole.
Ukoliko se vozite na žičari prvi put, nemojte se iznenaditi ako u nekom trenutku stane. To je uobičajena pojava i ne brinite, verovatno je stala jer neko nije znao da siđe sa nje ili se popne. Nemojte da vrištite kao jedan dečak čije ime počinje na L. Neću vam reći njegovo ime, ali možete ga i sami otkriti ako pročitate i druge putopise.
Ako vam visine nisu izazov, vožnja bobom bi mogla biti prava stvar za vas. Jedne godine sam se toliko puta vozila da je momku koji je radio na ulazu bilo žao mojih roditelja koji su plaćali vožnje i rekao je da ubuduće mogu da se vozim koliko želim i da ne moram da platim. Mislim da nikada nisam bila sretnija u životu. Jedino me je malo zbunio kad je mog medu iz Berna nazivao cukom jer mi nikako nije bilo jasno kako meda može biti cuko. Ipak, besplatne vožnje u neograničenom broju su bile dovoljan razlog da meda privremeno postane cuko.
U blizini boba je i avantura park koji sam isprobala sa mojom sekom Lenom, dok mini golf nikada nisam igrala iako postoji teren odmah pored avantura parka. Kad potrošim sav novac roditeljima, onda mi ostaje igralište za decu koje je besplatno i tamo se do iznemoglosti spuštam na toboganom i pentram po spravama.
Zimi je Tornik ski centar. Ipak, ponuda staza u ovom zimskom centru je znatno skromnija u odnosu na Kopaonik, a naročito u odnosu na ozbiljnije evropske ski centre. Zbog nedostatka snega u zimskim mesecima, nije redak slučaj da na Torniku radi samo jedna staza – plava, koja je otvorena pre nekoliko godina i koja je možda i najlepša staza u konkurenciji ski staza u Srbiji. Što se tiče crvenih staza, u ski centru se trude da ih puste, dok je crna staza, poznata i kao Zmajevac retko kad otvorena za skijaše. Osim velikih staza, u ovom ski centru postoji i nekoliko poligona za obuku početnika.
Čigota
Vrh Čigota je drugi po visini i izazovan je za šetnje i uspon. Zapravo, iako većina turista misli da se Čigota vidi iz naselja Zlatibora, zapravo, ona se ne može videti. Iz naselja se vidi vrh Čuker koji pripada ovom vencu i udaljen je oko pet kilometara od Čigote. Nakon uspona na Čuker koji je srednje zahtevan, sledi laganija šetnja do Čigote. Uspon na Čigotu predstavlja poseban izazov zimi, kad je Zlatibor prekriven snegom.
Vodopad u Gostilju – je jedini vodopad na Zlatiboru. Nalazi se u selu Gostilje na 25 km od centra Zlatibora. Ni sama ne znam koliko puta sam bila na ovim vodopadima, ali se sećam i prvog dolaska kada nisam htela da se sklonim da se drugi turisti slikaju već sam želela fotografije isključivo za sebe. Tata mi je tada „ljubazno“ objasnio zašto bih trebala da se sklonim. Uglavnom, vodopad je lep, osim toga, leti baš fino osvežava zahvaljujući vodenoj prašini, a možete se spustiti i do ušća reke uređenom stazom. Ako ste baš avanturista i imate roditelje koji imaju razumevanja za vaš avanturistički duh, možete se i okupati u pojedinim delovima. Moji roditelji nisu baš pristalice avanturizma.
Stopića pećina – udaljena je 19 km od Zlatibora, a naziv je dobila po zaseoku Stopići. U pitanju je rečna pećina i kroz nju protiče Trnavski potok. Ceo pećinski sistem dug je 1.691 metar. Sala sa kadama dugačka je 30 metara, a po izgledu kadica ova pećina je jedinstvena u Evropi. Pećinu čini pet celina Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Ova pećina je jedinstvena po pećinskim kadama koje se svojom veličinom i dubinom izdvajaju od drugih u Srbiji. Lepotu pećine je rečima teško opisati. Ja sam je posetila više puta i nadam se da ću uskoro ponovo, što preporučujem i vama, uz napomenu da se toplo obučete ukoliko je budete obilazili u hladnijem periodu.
Muzej „Staro selo” Sirogojno – u selu Sirogojno 26 km od Zlatibora nalazi se jedini muzej na otvorenom u Srbiji „Staro selo”. Na otvorenom prostoru ogromne površine, pored crkve Svetog Petra i Pavla, nalaze se stare brvnare koje su u muzej prenete iz zlatiborskih sela.
Muzej čine dve celine. Prvu celinu čine kuće koje su sačuvale svoj prvobitni izgled i namenu i one čine stalnu muzejsku postavku. Drugu grupu čine kuće koje su sačuvale svoj izgled, ali im je namena promenjena, jer su prilagođene potrebama turista, kao što su dvorana, prodavnica suvenira, apartmanske zgrade i drugo.
Na mene je poseta Sirogojnu ostavila veliki utisak, jer sam tu prvi put imala priliku da vidim u kakvim su uslovima ljudi nekada živeli i kako su organizovali svoj život. U Sirogojnu je moguće kupiti unikatne predmete od vune, a ja sam imala priliku da u jednoj od brvnara jedem pasulj i pogaču koju je na tradicionalni zlatiborski način pripremila jedna baka iz ovog kraja.
Ljubiš – je udaljen 25 km od centra Zlatibora. Nalazi se na 840 metara nadmorske visine. Kroz Ljubiš protiče reka Ljubišnica na kojoj su izgrađeni ribnjaci kalifornijske pastrmke. U Ljubišu se nalazi i Ršumska pećina koju je Ljubivoje Ršumović, koji je rodom iz Ljubiša opevao u pesmi „Babaroga”. Zbog prirodnih lepota i čistog vazduha, ali i Ršuma koji je rodom iz ovog kraja, Ljubiš je sve interesantnija destinacija za turiste.
Čuker (Čigota) – vrh Čuker (1.359 m) je jedan od najviših na Zlatiboru i sastavni je deo venca Čigote. Pogled sa Čukera je veličanstven, ali uspon nije ni malo lak. Do Čukera se može stići sa različitih strana. Naša ruta je od centra Zlatibora, preko spomenika na Šumatnom brdu i naselja Gajevi, a do samog vrha vodi široka, dobro uređena i obeležena staza. Dužina staze u jednom pravcu je 5 km. Sa vrha Čukera pruža se pogled na Tornik, Ribničko jezero, Taru, Ovčar i Kablar i drugo.
Vidikovac Gradina – nalazi se na nadmorskoj visini od 1.164m. Na vrhu vidikovca nalazi se uređeni drveni letnjikovac. Vidikovac ima i teleskop koji se može koristiti besplatno. Sa jedne strane vidikovca pruža se pogled na Čajetinu, a sa druge strane na Zlatibor.
Prerast u Dobroselici – još jednu pećinu u zlatiborskom kraju obišla sam u selu Dobroselica. Ona je udaljena 23 kilometara od Zlatibora. Kroz pećinu teče potok za koji se pretpostavlja da je erozivno uticao na nju, a specifična je po tome što ima dva otvora.
Muzika zlatiborskog kraja
Planina Zlatibor se nalazi u zapadnoj Srbiji. Sa vrha Tornika se jasno, kao na dlanu mogu videti Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Blizina ovih krajeva uticala je i na kulturu, pa samim tim i na muziku zlatiborskog okruga. Zlatibor je poznat po narodnoj muzici, truba je među najpopularnijim instrumentima, a od skoro svake godine se na Zlatiboru organizuje koncert trubača koji ima kvalifikacioni karakter za učešće orkestara na čuvenom festivalu trube koji se održava u Guči.
Pogađate, pesma koja se često peva na Zlatiboru je „Zlatibore pitaj Taru“.
